Molimo logirajte se kako bi koristili celokupan forum... Smile
Hvala Administracija sajta...


 
Početna stranicaPortalFAQPretraľnikRegistracijaLogin

Share | 
 

 KRATKE PRICE

Prethodna tema Sljedeća tema Go down 
Go to page : Previous  1, 2
Autor/icaPoruka
neven_
Novajlija
Novajlija


Broj poruka : 86
Godina : 7
Location : Okolina Inđije
Datum upisa : 10.02.2008

PostajNaslov: To zrnce moje ludosti!   01.11.08 13:59

Marsel Prust, rekao je: -"Ljubav su vreme i prostor mereni srcem."

I sam poklonim nekoliko lepih i toplih recenica pisano nekoj dragoj osobi. Pisem reci, i kad slusam njenu psmu, stvaram tu emotivnu recenicu u boji osecaja, zaleci da sam to, sto nisam. Taj. Da sam njen, i ovakav , i nedovrsen i snen...
Zelim samo da sam rec, i stih, i pesma, zeljom poklonjena prijatellju, drugu koji mi nece drug biti. Onom drugu i prijatelju, iza monitora, sto se plasi, a trazi me. Trazi iskrenost, koju ne moze sam dati... Za svaki nick, na Chatu, sa kojom kucajuci provedoh trenutke napisah te osobe, osobinu,- ( gorskooko:- mudrost, tolerantnost. suzdrzanost). (Ljiljana: - opojna, zavodljiva, mirisna).(SJaj: - Sjaj je, uzvisenost, prkosnost, vaznost). Za, neven, bih napisao: - "Boze, Boze, di bas ja, od svih sretnih cigana da padnem na sitnim gresima"... Za mnom cika, za mnom potraga, a predamnom put za dovraga"...
Za, - reci_sreco_z rekao bih: - voli teska stiva, vecito trazenje, zenstvenos, razmazenost,- ne moze naci usamljeno srce, da je razume da je shvati... Usamljena i ozbiljna osoba... ( Storm: - raznolikost, krhkost, preteranost) -
Tako sam citao nick, kao nick, dan u dan, nocu, u jutro, u druzenju ...A, na da sve bih lagao kad bih pisao da ih nisam volio, kao, nick, kao raznolikost.
Like a Star @ heaven Like a Star @ heaven Like a Star @ heaven
Treptim. Jel' zbog tebe?... Pise se kao ljubavna poruka.
Verovatno to je TO. - To isto pisao bih i prijatelju, i drugu, jednoj dragoj usamljenoj osobi, onoj sto ocekuje proljece ove jeseni. Pokupio bih par listica svog raspolozenja, zguzvane ih i bacio u kos muzicke kutije, i sve zajedno u centrifugu razbacanih nota i poslao joj to sto jesam... To zrnce moje ludosti!
Pisao bih do trenutka neiskrenosti, tu lepotom tkanu poruku.
I tad bih u trenutku saznaja njene lazi, vedro pisanje duginih boja, menjao u zarke boje plamena, u sive olujne boje, u tamne boje dubina. Postao bih zlocest, i banovan...
Pravilnom upotrebom misli i govora svako može biti sopstveni lekar i iscelitelj.
Misao prethodi govoru. Hteli to ili ne, misli (reči) - ostavljaju svoj trag u našoj svesti i biohemiji tela.
Na tome se zasniva lekovita moć misli i govora...
- Volim da citam, da slusam obicne ljude, da osecam njihove navike, male sitne prevare. Uvek u pisanju postoji neko drazi, ozbiljniji, romanticniji, iskreniji, emotivniji, recitiji, pa ga rado citamo.
Postoji i ono malo bockalo, koji ipak voli na jedan svojstven nacin. Postoji i onaj mali glupko, koji glupavo i bezazleno izvrce reci, dajuci im saljivo ili ozbiljno znacenje. Postoji i sasavko, koji ce pisati one reci koje ne bi smeo, postoji i saljivko sa ozbiljnim saljivim gresnim problemom, i ja koji, evo, zagrizem lepu crvenu jabuku, kad zagrizem ona ima los ukus greha i tako je nastala, glupost koju cu ponekad napisati.
Like a Star @ heaven Like a Star @ heaven Like a Star @ heaven
Zto je potrebno oprostiti, poneku, tu glupost...
Like a Star @ heaven Like a Star @ heaven ____________________ Like a Star @ heaven Like a Star @ heaven ________________ Like a Star @ heaven Like a Star @ heaven
(Znam da cesto preteram, u nasoj razlicitosti, i pisanjem dodirnrm svog druga, tu dragu osobu, koja ceka hocu li kakvu glupost, ope kuckati, koga li cu danas razljutiti, raspaliti, umivati ostrim recima. Probuditi, pa ce se drug pobuniti i ostro me demantovati, takav sam i sam sebe kad kritikikom sibam).
- Prkosno stojim, i cekam vase reci, - ne budeli vasih kritika i reci, verovatno gde ih ima ja cu utesci.
Ne volim sutnju, jer nepoznat mi je osecaj suteti... Ne boriti se ne praniti se!!! Basketball Basketball
[Vrh] Go down
neven_
Novajlija
Novajlija


Broj poruka : 86
Godina : 7
Location : Okolina Inđije
Datum upisa : 10.02.2008

PostajNaslov: BES !!!   03.11.08 22:05

B E S


-Pojdi prico iz srca, I tiha I sramna,il tuzna ili bolna, darivaj me svojom svetloscu, nahrani me istinom I svojom iskrenoscu u ludilu nasih života.
Neka moj mrak ostane u mraku, a ti prico kao nada da se to nece vise nikad dogoditi.

-Taj dan u meni je propupala ljubav, jedna nova potreba za zivotom je procvala.
Ne secam se svih detalja, ali sam udarao, vracao se I pnovo, ponovo udarao bez milosti bez straha ubijao sam svoj bes.
-Ta dukogosa budala, mali debeljuskasti kreten, nije otisao kad su ga zvali drugovi po snazi, vec je ostao zadirkujuci tihe I od sebe slabe svojim crnim humorom: – “cvorugama zvanim macola”.-
-Lepele su se cvoruge po nasim glavama, sve jace, sve smelije I sve bezobraznije.
Sreten je nasao razlog da nam uradi to….

Prosao je pored mene:
Vratio se njoj, I, ona je spustila glavicu spremajuci se za novi udarac. Zatvorila je oci, stisla je zube, znajuci da ce nova “macola” biti snazna, zbog tisine koja je dremala.
-Drzao sam u ruci sestar, ogroman I tezak, poklon sestara iz DDR. Njegov vrh se presijavao na dnevnom svetlu, I sluzio mi je da ocistim nokte pre zasluzenih pacaka,
sibom koju smo sami rado donjeli, razrednici, da nam da nagradu iz urednosti.

-Sreten je podigao srednji prst desne ruke, naslonjenu na svetlu plavokosu glavicu, srednjim prstom leve ruke, zategao prst I svom snagom ga spustio.
Cuo sam bolan uzdah, tih I sraman, jecajuci…
Odnekud iz torbe Jace, Sreten je iscupao cokoladu. Jaca je pokusala da cokoladu odbrani grebuci rukama: Njegova ju je samarcina zaljepila za stolicu. A on zadovoljan svojom plenom - potrcao je…

Ne znam, zasto, ni kako – ali poleteo je, Sestar.
Bacio sam ga snagom besa.
Sve ostalo dogadjanje znam, iz prica. Jedni su ih saptali, drugi su me tapsali.

Poleteo je sestar, put Sretenove glave, razderao Sretenovu uvo… I zabio se u katedru.
Kazu: sestar je jos vibrirao, I da sam trcao preko stolova, skocio sa nastavnickog stola I zadao prvi udarac.
Zastao;
I tad poceo da udaram, sve zesce, sve jace. Sto je Sreten vise jecao ja sam se vise vracao I vis ga udarao. Kazu, da nije mogao pasti ni obraniti se od tog mog besa. Udarao sam ga drvenim sestarom, glavom, rukama, ne obaziruci se na vlastite boli.
Udarao sam ga sa smeskom na usnama, sa bojnim poklicom tisine, Udarao sam, I udarao, njegovom glavom o katedru, drzeci ga za kosu, dok su mu koljena klecala, zeleci da pobegne od mog besa.
Krv je tekla iz njega, iz mene.
Pala je katedra. Pala je na Sretena koji je jecao. Taj tren spremao sm se za skok.
Na ketedru da skocim, snagom u trku, sgvrcen kao kad skakaci skacu u dalj u rasuti pesak.
Prvi je naleteo Davor, sabio me uz zid, za njim Zeljo uhvati me s ledja I leze sa mnom na parket. Smirivali su prijatelja, ni malo nezno, ne mnogo prijateljski, ali ubijali su njegov bes. Kazu da nisam plakao, ja ubedjen da sam.

-Nekoliko sati, sedeo sam u dnu ucionice, na parketu,glavom naslonjenim na kolena
Srameci se svoga straha, svoje slabosti. Nije vise bilo besa samo bol iscasene ruke.
Sela je Jaca do mene, videla je u meni bol I strah, osetila kako se sav tresem, da drhtim. Stavila je svoje ruke na moje, svojom kosom nacinila mi hlad I cvrkutom kao da se nista nije desilo rece: Nevene sretan ti 14. rodjendan I pruzila mi onu, polomljenu cokoladu. “SAMO TI”, rece mi ona – Samo ti.

Tog dana, - nastavno vece odlucivalo je, o mom iskljucivanju iz skole…
Tog dana, - saznao sam sta je istinski strah….
Tog dana, - Iskrica ljubavi me dotakla…
Tog dana, - U trenutku da ubijem …
Tog dana, - Utvrdih cinjenicu da su- mrznja + bes = nezgoda.
Tog Dana, - Davor, Jaca I Zeljo, borili su se za svog prijatelja, bas kao sto ja danas cinim. Nisam ih video 17 godina, ali nema dana da na njih ne pomislim, da ih svojim secanjem ne darivam. I volim ih, I volet cu ih, bas kao vazduh,I uspomenu.
Basketball Basketball Basketball
[Vrh] Go down
neven_
Novajlija
Novajlija


Broj poruka : 86
Godina : 7
Location : Okolina Inđije
Datum upisa : 10.02.2008

PostajNaslov: Re: KRATKE PRICE   03.11.08 22:11

Nesto Glupo

od neven_ Danas u 19:04

Ako umrem neka u tvom
oku zablista
suza.
Ne jedna, vec dvije
jedna za tebe
druga za mene
*
Htedoh pisati:
Hajde glupko napisi nesto glupo:
Pitaj:
Zasto se stvarao svet iluzija u svetu osamljenosti, tastine i tisine?
Pisi glupko o ljudskoj gluposti... O otrovanosti bezboznih dusa.
*
Nece, Neven- Nevenu, glupko pisati - tu dobroga nema:
Nema iskrenosti, - nema razloga, - nema bola.
Nista nema...Praznina, uvelo, razneseno, zgazeno, pogazeno, i puno rupa i puno nerviranja i mnogo skitanja.
E, moj glupko...
Virtualno losi dani za tebe.
*
A nekad davno si citao, glupko, - kako su pisali stari Grci da je boginja Afrodita, zena lepote, zena ljubavi i zena
plodnosti, obojila bele ruze,- ruze cistote i nevinosti, svojom bojom krvi u crvene ruze,- u ruze strasti i ljubavi, u
zalog svoje silne ljubavi za obicnim smrtnikom,- mladicem-pastirom Adionisom kojeg u lovu smrtno rani divlja svinja.
I ja lutam Boginjo !
Iluziom:
Chatom!
*
Cudnovat je Chat, - bajka usamljenih osoba, koji dane i sate zive cekajuci da budu ono sto nisu. A na chatu se sve
moze, mozes odjebati, mozes najebati. Mozes se prepoznati, druziti i zabavljati i zljubiti.
A, glupko, od svega najmanje voli zaobilazenje istine, - kad restatujes komp, a ja te citam na krstarici.
Zar nije lepse reci, pobro sa tobom mi nije dobro ?
Ponekad se dva jezika dodirnu, bez potrebe, u reci, u zlom pisanju, a tako ne zele, ni silovito ni gromko, a ponese ih
samo ostrica zvana prkos, - dokazivanje.
Glupko, misli glupavo, radi glupavo, zivi glupavo,- takav se rodio, i umret ce takav. Znajuci da se veliki ljudi radjaju i
da se oni ne pisu ni u mojoj, ni u vasoj prici. Oni su sebe doastojni. Vreni dubini svojih osecanja i svojih dela.
I kad nisu ta dela velika, oni hodaju prkosnon nikad ponosno:
I oni idu na druzenje Chatera, Jer su mnogo iskreniji od vas koji suzu brisete iza monitora.
_glupavi_glupko_

Srecan je onaj koji može svoju tugu
pretvoriti u latice ruža
a suze u sjaj jutarnje rose…
[Vrh] Go down
neven_
Novajlija
Novajlija


Broj poruka : 86
Godina : 7
Location : Okolina Inđije
Datum upisa : 10.02.2008

PostajNaslov: SMRT !!!   04.11.08 22:09

Pomalo usnula spustila je Branka glavu na mekan bolnicki jastuk I sklopila oci I duboko uzdahnula parajuci bolesnu tisinu ustajalog bolnickog mirisa.
Sutjeli smo.
Ja ne znajuci sto joj reci.
Ona mene ne zeleci nista pitati.
Nije Branka bila lepa devojka. Uvek mrsava I sutljiva I njezna.
Kad je setala isla je lakim leprsavim korakom, a kad bi potrcala bila bi lahor dodira tisine I leprsave crne kose koju je vesto vezala u repic.
Nije se Branka cesto smesila, I ako je njen osmeh bio mio I radostan, I tad bi bljesnuli kao biseri njeni zubi u mek zvizduk divljenja novom danu.

-Zavrsio je poslednji dopodnevni cas nase stare gimnazije, koja kao da se tuzna nakrenula zbog starosti I takva, sva u raspadanju davala je vecnost u smehu I zvizducima uvek novim generacijam djaka.
-Pozvan sam kod direktora Milana Tutuka: - Poslije kraceg obaveznog predavanja,- da se moram popraviti, uozbiljiti u ucenju I ponasanju, I par ispricanih viceva radi opustanja: - rece tuzno: -
-Nevene, zvali su iz bolnice:
-Branka zeli da te vidi:
Plakao je, direktor Tutuk je plakao,- kako ce lepo to da zvuci kad ispricam drustvu, pomislio sam. Zacudjen gledao sam u tu tocku, ne mnogo zainteresovan…
-I….Pitao sam.
Sta..I.. Ti si njoj na usnama, kad je svesna I kad je u komi,- tvoje ime sapuce.
Odnesi joj malo radosti, budi bar ovaj put covek: - rece direktor.

Sta da ja radim?
Sta ja znam ?
Zbog cega ja ?

-Samo budi kraj nje:
-Sutra ne dolazi na casove, odmori I preksutra. – Budi kraj nje.
Skrivao je pogled, I suze. Skrivao je direktor, kao svi ocevi,- tugu.
Prkosno zeleo sam da ga odbijem..

Ostavi stvari ovde, u mojoj kancelariji: - I gubi se seronjo, I da znas za one neopravdane sate jos cemo razgovarati.

-Vise od godinu dana Branka je bolesna. A zadnji meseci ni hemoterapije joj nisu pomagale.
Danas je amo senka, odzvanjale su direktove reci sumornim I praznim bolnickim hodnicima, dok sam trazi razlog da nestanem.
Bez reci su me pustili u njenu sobu. Eh, bas veselo pomislio sam.
Stajao sam, I gledao je:
Uzasnut.!
Zgrcio mi se stomak.
Gde je ona devojka kojoj sam kosu cupkao, koju sam zadirkivao virkajuci pod suknicu-
-Video sam samo samo pokrivac I glavicu bez kose. Osecao sam uzasan smarad lekova.
Muka mi je. Zeleo sam otici.
-Video sam njene mutne oci.Gledale me tuzno I dozivale.A, ja, sramio se sebe I vlastite gadljivosti. Primila me za ruku I gledala, dugo, dugo, dugo me gledala.

-Molim te Nevene..
-Ne daj…Da umrem.

Uzasnuto sam svatio da se bas to moze desiti.
Oteo se moj uzdah. – Poceo sam lagano pricati, da nema sanse, da ja to necu dati.
“Ma ni slucajno, Branka, necu ja to dati”. Pricao sam kako to nema smisla I ostale gluposti. Reci su se utapale jedna u drugu, jedna za drugom, bez veze,-totalno bez veze.
Nisam primetio da je zatvorila oci I usnula.
Nastavio sam drzati je za ruku. Nastavio sam pricati,- satima pricati.
Izmosljao price, obecavao. Molio je. Kunio se u ljubav, u svetlost, u svoje oci.
A ona usnula:
A ja sretan, - Ja cu je izleciti ako doktori to ne mogu, ako neznaju. Izmisljao sam pricu o nekom novom leku, dok je njena ruka snila u mojoj ruci.
Branka je spavala, nekim svojim mirnim andjeoskim snom. Jos mi je samo rekla, a ja njoj obecao:
- Necu ja umreti Nevene, ne dok se ti secas, uspomenom svojom na mene.
- Ziveti cu radosna bas kao sto i jesam.
- Nevene, Nevene radosno je bilo gledati te..

Nisam plakao, nisam majke mi. Sestre kazu da su me nasle glavom naslonjenom na njene grudi, Da je njena ruka drzala moju. Da sam potom dugo mrtvu je gledao I samo ponavljao. –Vidite smeska se!
Da su me jedva od Branke odvojili. Da sam bez reci izasao…Da sam istrcao.

-Uleteo sam u prvi kafic, I poceo sam piti konjak za konjakom, onaj “Badelov”. Jos I danas mu osecam oporan ukus u ustima. Promenio sam drugi kafic, I nastavio sa konjakom. Tako sve do kuce, ceo dan I noc. Na skolskom igralistu sam povracao I plakao. Vrteo se svet oko mene, ja se vrteo oko sveta. E, TUGO.

Uzdahnula je tri puta Branka I umrla. Ko da je nesto puklo u njoj. Cuo sam kako ispusta vazduh. Znao sam otisla je. Slusao sam je kako se smeje, dodirnula mi srce I usne I otisla.
Branka…

- Tog dana upoznah, dijelom smrt, I kasnije cemo se mnogo puta susretati, rukovati I diviti jedno-drugom, oboje prizeljkujuci jedno-drugo.
- Tog dana, sa nepunih 16 godina je moje prvo pijanstvo.
- Tog dana postao sam zreliji, I nedugo po tom napustih svoj dom.
- Sahrani nisam prisustovao, niti celu nedelju isao u skolu.
- Nikad nisam zaboravio.
[Vrh] Go down
neven_
Novajlija
Novajlija


Broj poruka : 86
Godina : 7
Location : Okolina Inđije
Datum upisa : 10.02.2008

PostajNaslov: Re: KRATKE PRICE   07.11.08 22:22

Verovatno necu postavljati, vise od tekstova slovo...
Zasto ! - Ko to jos cita ... ?????
[Vrh] Go down
sandra35
Novajlija
Novajlija


Broj poruka : 175
Godina : 46
Location : Tamo gde Okeani pocinju
Datum upisa : 06.06.2008

PostajNaslov: Re: KRATKE PRICE   08.11.08 5:48

Ja citam

Nemoj prestajati s pricama.........Smile
[Vrh] Go down
veccana44
Ovisnik o internetu
Ovisnik o internetu


Broj poruka : 1880
Godina : 54
Location : Budva
Datum upisa : 22.08.2007

PostajNaslov: Re: KRATKE PRICE   08.11.08 12:36

neven_ je napisao/la:
Verovatno necu postavljati, vise od tekstova slovo...
Zasto ! - Ko to jos cita ... ?????
Ima nas samo ti pisi Nevene,koji te rado citamo;)))
[Vrh] Go down
neven_
Novajlija
Novajlija


Broj poruka : 86
Godina : 7
Location : Okolina Inđije
Datum upisa : 10.02.2008

PostajNaslov: Zivot Poslije Zivota   10.11.08 0:06

Bolovi nestaju, a pacijent koraca
Kroz tunel ka beloj svetlosti…

Zivot Poslije Zivota !!!
U svakom od nas postoji predivan cvetni vrt - vrt duse. Tu mozemo uzivati u mirisu svakog cveta i otkriti istinsku lepotu i bezgranicnu slobodu svog unutrasnjeg "ja". Sa svakom lekcijom koju naucimo od zivota, vrt nase duse raste i blista. Na kraju, mir, svetlost i miris–sreca nasih pojedinacnih vrtova prosirice se na sve cetiri strane sveta.

U Agoniji

Tiho plovi mesec zlatan
mimo groba mog
pada mrak;
Otkrivajuci senu jada
koriv na grobu mome
svija se i strada.
Ja gledam!
Pogled moj je mrtav
al' sve vidim
kroz prozirno tamnu vodu
moje krvi.
Ja umirem
al' znam nisam prvi.



Covek je jedino zivo bice koje ima dusu tvrde misloci…
Ali kako se one prepoznaju? Kako se sa njom ophodi?
Pokusava nam dokazati nauka …
Ukoliko je tvrdnja tacna da covek ime dusu, zasto se uvek vraca magija I mistika I prapsihologija I uvlace sve vise ljudi u svoj kolosek.
Svi ljudi koji su doziveli klinicnu smrt opisuju iste dozivljaje, cak I kada potjecu iz ralicitih kultura. Dali bi to mogao biti dokaz da smrt ne znaci kraj I da ipak postoji zivot poslije nje. Poslije smrti!
Zapadna religija, jevrejska,I hriscanska, I islamska, govore da dusa zivi vecno , a telo da umire. One propovjedaju veru u prolaznosti sveta.
- Postoji li covek I poslije smrti?
Mi to ne znamo. Ovim pitanjem o potrazi za objasnjenjma, nadom da I poslije smrti postoji zivot, bave se religija,filozofi I ezoteri. Ljudi koji su bili klinicki mrtvi opisali su taj dozivljaj : - Tunel, belo, svetlo, osecanje srece.
- Osoba ima jake bolove oseca da se blizi kraj.
- Slusa kako ga lekari proglasavaju mrtvim.
- Osoba napusta svoje telo I posmatra ga s visine
- Koraca kroz tunel I ide ka beloj svetlosti, koju cesto opisuju kao “nebesku”. Bolovi nestaju.
- U prijatnom je svetu s druge strane. Tu se srece s rodjacima I prijateljima koji su umrli pre njega.
- Pojavljuje se neko bice koje svetli I izjavljuje osecanje beskrajne ljubavi I potpune srece. Mnogi to bice opisuju kao bozansko.
- Osoba vidi svoj zivot. Ono mu prolazi pred ocima-
- Svetlece bice ga vraca nazad, I to cesto uz reci “jos nije tvoje vreme” ili “jos nisi spreman za ulazak”.
- Osoba se budi.
Svajcarkinja Elizabet Kibler-Ros je poznat strucnjak za tanatalogiju, nauku o prirodi i uzrocima smrti, odlucno tvrdi da je”dozivljaj blizine smrti” dokaz da smrt ne postoji vec da se radi samo o prelasku u jedno drugo prijatnije stanje. I ekspert za ispitivanje pojave klinicke smrti –dr Kent Ring, sa univerziteta u Konektikatu, SAD, tvrdi da je to”korak napred u evoluciji, ka novom coveku, sa visim nivoom svesti”. – Sve osobe po dozivljenju klinicke smrti vise se nisu plasile umiranja. Sada su sigurne da I poslije smrti postoji zivot.
Pricaju:
Smrt nije kraj. Smrt nikada ne moze biti kraj.Smrt je put. Zivot je putnik. Dusa je vodic.Kada je putnik umoran i iscrpljen, vodic mu savetuje da se na duze ili krace vreme odmori, a potom njegovo putovanje ponovo pocinje.

Brak Raja i pakla
Je u suvoj pustinji uma
I u gnezdu srca koje voli.
Raj i pakao su dobrim delom u nasem umu. Ako gajis dobru misao, onda stvaras Raj. Ako places Bogu za svetloscu, onda dobijas dobro iskustvo, prosvetljujuce iskustvo, a to iskustvo nije nista drugo do Raj. S druge strane, ako gajis negativnu misao, onda stvaras pakao. Raj i pakao se mogu iskusiti svaki dan.Ne moramo da cekamo smrt da bismo nasli pakao ili Raj. Oba su unutar nas u nasem svakodnevnom zivotu, u nasem svakodnevnom ponasanju. Ako smo uvek dusevni i predani, u mogucnosti smo da ostanemo uvek u Raju bas u ovom zivotu na Zemlji.
[Vrh] Go down
neven_
Novajlija
Novajlija


Broj poruka : 86
Godina : 7
Location : Okolina Inđije
Datum upisa : 10.02.2008

PostajNaslov: “Biser zivota rasut u vecnosti”!   17.11.08 19:13

…Biseri jednog zivota rasuli su se u vecnost ..
Umro je Dmitar…
Covek kojeg sam volio: - Mnogi su ga zvali cika Mitre, a ja sam ga zvao:-“Gde si cale, starino!” Znao sam da ce, a ON je znao zaplakati u mom smehu u mom stalnom zadirkirkivanju. Voleo sam tu matoru dosadu, koji je uvek znao kako da voli I da ga vole. Znao je Mitar sati u odbranu istine I pravde I kad je vecina protiv, znao je I boriti se I kad je malo branjenika zbog toga je ostao: –“Biser zivota rasut u vecnosti”!
Oduvek sam tvrdio da predskazanja postoje I da nas doticu kao znakovi na putu. Naucimo li ih citati u prednosti smo ispred svih stresova I bolova. Ne postoje samo fizicki bolovi, postoje bolovi osecanja, bolovi gubitka vere, bolovi razocarenja. Postoje bolovi promasaja!
Nasa Dusa je samo mala kapljica na asvaltu, a million toplih dusa je jedna ogromna snaga vere koja u svojoj ne sebicnosti I iskrenosti probija sve barijere… Jos kad je nauka dokazalai da u: -“ U svakom od nas postoji predivan cvetni vrt - vrt duse. Tu mozemo uzivati u mirisu svakog cveta i otkriti istinsku lepotu i bezgranicnu slobodu svog unutrasnjeg "ja". Sa svakom lekcijom koju naucimo od zivota, vrt nase duse raste i blista. Na kraju, mir, svetlost i miris–sreca nasih pojedinacnih vrtova prosirice se na sve cetiri strane sveta.” – Hodao sam za sandukom tisane I suza, do mene kci Mitrova plakala je: do mene zena Mitrova plakala je. Uz mene Sin Mitrov je plakao.
Tuzno smo setali te posljednje metre do groba oprastajuci se od prijatelja, od brata, oca I supruga, ostavio je samo ljubav I secanje… A u meni svest je doticalo pitanje..
Zasto sam pisao tekst “ zivot poslije smrti” istog trena kad mu se dusa upucivala vecnosti. Zasto je I kraj pisanja istog teksta, smrt istog coveka, sa kojim sam cudnovato ali cvrsto vezan. Gledajuci Dmitrau lijesu, vide sam telo kako sopava I osmeh bezbriznosti jednog divnog coveka, kao da se oprasta , kao da se raduje?
Zasto? Se ne plasim Smrti… Zasto , je moj otac umro sa smeskom, a deda u grcu bolesnom otimajuci se istini. Kako to da je moj komsija samo par sati pre putovanja, smesio se I pricao sa davno umrlom majkom, svesno nas gledajuci, govoreci zeni, da mora ici, da ne brine, jer tamo gde ide je lepo. Zasto? Zasto je Ivica govorio da je otkrio istinu, I bio uteha bolu roditelja koji su gubili jedinca, pa su oni radosno cekali taj novi susret, paleci svece I moleci se.. Zasto?
Mnogo je toga na sto mi nemamo odgovor !!!!
Sad
[Vrh] Go down
neven_
Novajlija
Novajlija


Broj poruka : 86
Godina : 7
Location : Okolina Inđije
Datum upisa : 10.02.2008

PostajNaslov: Grof Drakula je bio besan !!!   23.11.08 20:01



Vampir je mitološko biće koje je nastalo u slovenskoj mitologiji, posebno na Balkanu i u Ukrajini. Vampirom se smatra duh umrlog ili leš koga je oživeo zao duh ili đavo. Na sliku povratnika-vampira koji pije ili sisa krv možda su uticale i grčke Lamije.
Scene su sablasne , ali nama svima dobro znane. Na prigusenoj mesecini ukazuju se obrisi starog zamka sazidani na vrhovima stena. Samo zavijanje vukaoova remeti tisinu noci. Slepi misevi lete. Tacno u ponoc desava se nesto jezivo. Vampir grof Drakula ustaje iz svog sanduka da bi sisao krv ljudi doji spavaju I koji ujedom vampire postaju I sami vampire.
- Tako je to opisao irski pisac Bram Stoker 1897. Godine u svom cuvenom romanu “drakula” koji se za jako kretko vreme prodao u vise od million primeraka. Od tada je ep o transilvanskom krivopiji ekranizovan vise od 200 puta, pri cemu su glumci Kristifer Li I Bela Lugozi ubedljivo najcuveniji vampire.
- Zapravo, kako su ljudi dosli na ideju da izmisle jednog Drakulu, vampira koji sisa ljudsku krv?
- Grof Drakula je bio besan, to je objasnjenje spanskog neurologa Huana Gomesa Alonsa iz Viga. – Godine 1720. Evropom se sirila epidemija nesnila, koja je odnela zivote mnogih ljudi I zivotinja. Dvanaest godina kasnije austrijski hirurzi I vojnici dosli su u Srbiju, u Medvedju blizu granice sa Turskom, gde se desio citav niz sumnjivih smrtnih slucajeva I tom prilikom su otkrili navodno sigurne dokaze o postojanju vampire.
Cinjenica je sledeca: uzrocnik besnila je viruskoji se: izmedju ostalog prenosi I ugrizom zarazenih vikova I pasa. Virus se dalje krece nervnim putevima sve do kicmene mozdine I mozga I odatle vraca opet u pljuvacne zljezde.
Simtomi su upravo onakvi kakvi su poznati u vezi s grofom Drakulom.
Zlo pocinje razvojom bolesti, gubitkom apetita I povisenom temparaturom. Oboleli su veoma osjetljivi na svetlost ( medicinari pei tom govore o fotofobiji) I na mirise, kao, napr, na miris belog luka. Prilikom gutanja nastupaju bolni grcevi misica jednjaka, pre svega kad oboleli pokusa da uzima tecnost – hidrofobija. Slicno kao I inficirni psi I oboleli e razdrazen I ponasa se agresivno, odatle naziv besnilo. Javlja se I seksualna prenadrazenost. Na kraju nastupa potpuna oduzetost. Zrtve grofa Drakule umiru pri potpunoj svesti od prestanka disanja.
Drugi izvor potece od biologa Tomasa Krocijera iz Getingena I istoricara knjizevnosti Franka Mebusa iz Ondelburga, koji su godinama istrazivali. I oni su se obogatili. – Kada je pre nekoliko vekova umro clan jedne porodice a kratko za njim I drugi pod slicnim okolnostima, kaze Krocijer, “ iskopali sui z grobnice onog koji je posljednji umro. Nasli su pokojnika sa rozikastim licem I tecnosti u ustima crvenom kao krv. To su znaci prirodne pojeve truljenje, ali to tada nije bilo poznato. Stoga su ljudi povereovali da pokonik nije bio potpuno mrtav. On je nocu izlazio I napadao zive. To je znacilo da mu je iz usta jos uvek curio poslednji obrok. Lesevi ciji su grobovi posle nekog vremena opet otvarani nalazili su se tu I tamo u drugacijem polozaju nego prilikom sahrane. Cak I to prevrtanje I pomeranje uzrokovani su gasovima.” Danas bi se zagonetna serija smrtnih slucajeva u porodici tumacila ovom zaraznom bolescu, ali se nikad nije imalo pojma o ovoj zarazi. – Objasnjava Menbus Jedna nasledna bolest, pporfirija, usled koje se javljaju smetnje u stvaranju crvrnih krvnih zrnaca, mogla je da kumuje sablasnom vampire isto kao I vampire I oboleli od profirije vrlo su bljedi I osetljivi na svetlost, cak imaju I krvave zube. Medicinari su pricali I o eritrodoniji.
Profeesor Rajter sa beckog instituta za sudsku medicine ponudio je jos jedno objasnjenje. Iz 18 veka postoje izvestaji obdukcije leseva kod kojih se sumnja u vampirsko delovanje I kojima je cesto bila probodena strela kroz srce. Mrtvaci ukazuju simptome koji su poznati u slucaju infekcija izazvanih prostrelnim povredama.
Kod obolelih od antraksa javlja se jedna vrsta upale pluca sa krvarenjem, koje se nekad tretiralo kao dokaz namernog usrkavanja krvi. – Obicaj da se mrtvacu u grobu zabije strela u srce kako bi se vampir u njemu onesposobio rasiren je u narodu. Na dvadeset cetri vampirska groblja u Austriji, Srbiji, Meksiku, SAD iskopali su istrazivaci mnoge skelete sa oznakama prostrelnih rana ili sa odrubljenom glavom. Kod nekih pak, otkriveno je das u kosti gornjih estremiteta polozene na grudi u obliku krsta.
Cemi sve to? Jer su se ljudi jos uvek bavili stvarima koje su upraznjavale sumorna stara vremena. Jevrejski demonology izvestava o Lilitu, pravampiru, koji je novorodencadi sisao krv I kostanu srz, Rimljani su se tresli od Stiske, zene u obliku ptice, koja je jela utrobu djece, u antickoj Grckoj nered su pravile Lamije, koje su sisale krv mladica I devojaka, Juznu Ameriku posecivao je vampire – slepi mis Azeman, a Indiju Vetalas I Gandharven, dok sun a ostrvu borneo ziveli Buaui.
Sad
[Vrh] Go down
neven_
Novajlija
Novajlija


Broj poruka : 86
Godina : 7
Location : Okolina Inđije
Datum upisa : 10.02.2008

PostajNaslov: Re: KRATKE PRICE   30.11.08 19:19

  Hrabrost
“Ljubav sebi ne ugadja, 

niti se za sebe stara, 

vec za drugog radost radja 

I usled pakla nebo stvara”.


Varovatno sam zadremao, cekajuci opsan film, svoj kaubojac “Sedmorica velicanstvenih”. Mora da sam putovao zapadom, sanjario kako jezdim put divljih predellja kadulja, sav izgreban u moru kaktusa dok sam bezao ispred divlje horde nastranih odmetnika putujuci u stvarnost pakla.
- Lomila se moja sanjivost, sa vriskom mase uzrujanih ! Zaprepasteno sam otvorio oci. Nemoguce usred noci dan je pucketao,a nemirna svetlost igrala se svojim nestvarnim senkama, pa to prerija gori pomislio sam. Zastalo mi srce, satao mi dah, kad je moj pogled prihvatio nemirnu svetlost put prozora. j**** ti, pa to kod komsije gori. Potrcao sam slusajuci zuborenje mnostva glasova.. 
Pogledao sam njene suzne oci! Gledao sam plamen, doticao je vrhove beskonacnosti, bas kao ogromna sveca vecnost. Zaustavio sam dah, bilo je tako nekoliko trenutaka, jer iz te mase hrabrih izdvoila se ONA hrabra I potrcala, onako bucmasta hrabro put plamena. Gledao sam kao trci kao da nije zemlju doticala; - To mogu samo hrabri. A Neven je hrabar, kauboj koji jezdi prerijom, koji lomi kadulje, koji vristi u svom besu I bori se protiv stotinu, eto stoji kao ukopan u toj masi hrabrih. j**** li ga,!
Gorelo je! Plamen je bio svuda, do neba I vise. Video sam, gorelo je seno, slama, stagalj, stala, u stali krave. -- U stali krave? – Znao sam dok sam trcao, u plamen- u pakao, da je Dobrila trcala da spasi svoju mezimicu muka, straha. Cula je bolni zov, tog malog uplasenog teleta koje je sa svojim krupnim ocima, svojim predivnim crnim pegama bila najlepsa mlada dama, nasa Maza. Uzeo sam sikiru I poceo da lupam, jednom , dvaput, mnogo puta. U onom strahu I paklu valjda sam pogadjao besmomucnim udaranjem pa su alke popustile jer preko mene pretrcala je prva, pa druga, tako I treca krava.
Ostala su ta dva mala teleta, jedno je Dobrila uspela osloboditi, ali mezimicu nikako. Bila je vezana kratkim lancem, kojeg je u strahu natezala, pa je Dobrila nije mogla ispetljati iz te okrugle sarke.. Iznad nas puckale su grede u plamenu, pucala je betonska ploca, a od saline vatre, temperature crep je pucao I leteo kroz vazdu. Sluso sam, pesmu pakla, kao da je hiljadu srca u meni kuckalo. Pogledao sam znojnu Dobrilinu spavacicu, koja vise nista nije pokrivala, povelike grudi, I belinu njenih butki kako se presijavaju znojne na igri vatre I svetlosti. Uputila mi Dobrila je nemiran pogled,I znak da bezimo. Istrcali smo sa Mazom, bas u tenu dolaska prvih vatrogasnih kola. Tad sam pao, iskasljavajuci isz pluca, uplasenost.
Poigrale su zvezde, sa mnom svoje kolo, osetio sam dodire, po toplini znao sam da su majcine, naslonila je moju glavu na svoje grudi I plakala, cuo sam zabrinute reci oca I jos mnoga pitanja.. Ali najsladji su mi bili poljubci, moje hrabrice, dodir njenih rsacvalih grudi u smrdljivoj dimom, I znojem natopljenoj spavacici.
Podigla me Dobrila, s rukom u ruci me povela, “veceras te ja castim hrabri moj”- prospatala je…!


 neven 
[Vrh] Go down
neven_
Novajlija
Novajlija


Broj poruka : 86
Godina : 7
Location : Okolina Inđije
Datum upisa : 10.02.2008

PostajNaslov: Re: KRATKE PRICE   30.11.08 19:20

Govor Reci - Leci 
Pravilnom upotrebom misli i govora svako može biti sopstveni lekar i iscelitelj.
Misao prethodi govoru. Hteli to ili ne, misli (reči) - ostavljaju svoj trag u našoj svesti i biohemiji tela. 
Na tome se zasniva lekovita moć misli i govora.

- Volim da citam, da slusam obicne ljude, da osecam njihove navike, male sitne prevare. Uvek u pisanju postoji neko drazi, ozbiljniji, romanticniji, iskreniji, emotivniji, recitiji, pa ga rado citamo.
Postoji i ono malo bockalo, koji ipak voli na jedan svojstven nacin. Postoji i onaj mali glupko, koji glupavo i bezazleno izvrce reci, dajuci im saljivo ili ozbiljno znacenje. Postoji i sasavko, koji ce pisati one reci koje ne bi smeo, postoji i saljivko sa ozbiljnim saljivim gresnim problemom, i ja koji, evo, zagrizem lepu crvenu jabuku, kad zagrizem ona ima los ukus greha i tako je nastala, glupost koju cu ponekad napisati.
Ja sam, malko vragolast, sa sitnim ocima. Osoba kakvog ces nekad nasmesenog sreti u kakvoj prodavaonici igracaka. Koji ce ti se nasmesiti i spustiti svoju rascupanu glavicu i otici. 
U pisanju ja sam dete, koji pruza rucicu zabranjenom vocu, i takvu opekotinu dugo nosi.
Kako si divno napisala to sto je meni uvek kao sapat na usnama - "Da li se mi ovde dovoljno razumemo?"
"Verujem da svako od nas nekako sretne sebi bliske misli, interesovanja i vidjenja, pa nehotice stvara neku svoju sliku sa vecim ili manjim simpatijama prema autoru. Prosto postaje neko koga smatramo svojim u ovom virtuelnom svetu, kao da smo stvarni znanci." - Nesto je dotaklo vase srce divna zeno. Dirnulo i pokrenulo Hepy End. 
-Podsjeti me na ovo;-
- Spomenuo sam jednom, nesretno upotrebio rec - " nije sretno dete, koji nema oca"-
Taj dan, mog pisanja tog teksta, prijateljica moje cerke, nadala se svom ocu, koji je otputovao poslom u Rusiju, i nije dosao, a obecao je.
Taj, mladi Andjeo, jos uvek ceka oca.. Jucer, Unina majka rece, da su ceste njene reci Une - "blago Dragani ona ima boljeg tatu."-
[Vrh] Go down
neven_
Novajlija
Novajlija


Broj poruka : 86
Godina : 7
Location : Okolina Inđije
Datum upisa : 10.02.2008

PostajNaslov: Re: KRATKE PRICE   30.11.08 23:45

* A D A M *** 

Hladna se noc provlacila kroz maglovito selo. Bilo je hladno, vedro, a treperave zvezde davale su samo kap svetlosti I kao varnice ukrasavale noc. 
Adam se vec vise od sat vremena skrivao u seni stare gvozdene kapije. Promrzle prste pokusao je ugrejati zavukavsi ih duboko u dzep.Glavu i ozeble usi stitio je podigavsi kragnu. 
Dugo je cekao. 
Nista se nije desavalo. 
Samo je tisinu, pospane hladne noci remetilo njegovo uzbudjeno, ubrzano disanje I kasalj koji je navirao iz dubine upaljenih pluca. 
Oci su mu svetlucale. 
Opet ga je spopao kasalj. 
Vec nekoliko meseci vuce tu uzasnu bolest. Mnogo godina je proveo u domu, nije bilo lepo, ali je bar neko za njega brinuo. Vec nekoliko godina zivi sam. Uporno je pokusavao da nadje neki posao. Povremeno je radio na pijaci I raznoseci za sitnis raznu robu zaradio je upalu pluca, a bez lekova tesko se oporavljao. 
Izgubio je Adam smisao I zelju zivota. Ponekad u vihoru zaborava zaiskri slicica secanja na umilno lice zene koju je zvao majkom I zabrinuto lice oca, kojeg je vidjao, ali se manje secao.Tada mu se toplina slivala niz njegove krvne sudove I u toj toplini on je grlio devojcicu, mrsio joj kovradzavu plavu kosicu I brisao suzice. 
Ali tog tumornog dana saopstise da vise nema majku, da nema oca, da mu je seka Evica tesko povredjena, I neveruju da ce preziveti. Nedugo za tim od velike tuge umrla je I baka, on je zavrsio u domu I zaboravio na Evicu. 
Prvih dana je mnogo plakao. Zatim prestao I prepustio se zaboravu, zureci u tu tamnu tacku ,rupu svog zivota. Uporno je pokusavao da uzme zivot. U skoli se nije mnogo isticao. Kada je porastao tesko je bilo naci posao. 
Noge su mu utrnule, ozeble. Ugledao je prelepu devojku. Za trenutak ucinilo mu se da je prisla prozoru, da mu se nasmesila I da je za divno cudo svoje prelepe plave oci prislonila na njegove. Nekim cudnovatim grcom joj se nasmesio. I opet, spopao ga je kasalj. Ispljuvak krvi kraj njegovih nogu, govorio da se bolest pogorsala. Bilo mu je uzasno hladno, opet je imao temperaturu. Koga briga, samo jos jednom da je vidi .Oci su opet bile pune suza. Plakao je tiho u svojoj nesreci, slabasan naslanjajuci se na stub hladne kapije. Osecao je da slabi , da mu noge trnu. Adam je gubio svest I opet se svesti vracao. 
Bio je to slucajan susret, bas kao I mnogi susreti. Secanja su dosla sama. Zaboravljena ljubav se probudila. Kao osecaj krivice Adam se ugrizao za usnu, zario nokte duboko do bola u dlanove I zaplakao.Topla suza je kliznula niz hladne obraze do hladnih uspucalih usana. Liznuo je Adam tu slankastu suzu, pa drugu I trecu. Ceo potok suza tekao je njegovom tugom I njegovom srecom. Nasao je nju. Nju je sanjao, nju je trazio, nju je trebao. Samo nju je voleo. Sve slabiji naslanja se, na stub, hladan I mrk. 
Tada je nesto puklo. Slomilo se u njumu I on je poleteo. Osecao je kako pada. Nije bilo bola samo lom I buka koja mu je parala usi dok je tonuo u san bez sna. Poslednji put se nasmesio videvsi je na prozoru. I dalje mrak, mrak I mrak. 
Bolela ga je svetlost, pekle su ga oci I uzasan bol u grudima. U polumraku tople sobe osecala se znatizelja I strah od nepoznatog. 
,,Zovem se Adam,, poceo je sporim recima monolog.,,Odrastao sam u domu. Celog zivota sam izgubljeni slucaj. Sad sam pronasao svoju nadu, svoju radost, pricao je devojci. Ostali su slusali. Zaspao je, odmarajuci se zbog bolova u grudima zbog novog napada kaslja. Noge nije osecao. Ruke je tesko pokretao I mnogo mu se spavalo… 
,,Posao sam da se ubijem, nasatavio je.,, Tada sam ugledao nju. Za njom sam posao. Podseca me na moju sestricu, koja je poginula sa mojim roditaljima u saobracajnoj nesreci.,,Jednom davno, ne mogu da se setim, pricao je o njoj dugo. Prekidao ga je samo kasalj. Rekao je da se zvala Evica. Da je zamisljao bas takvu. Prisla je :Plakale su iznenadjene plave oci, uzubudjene bez sjaja. Micale su te pune usne uzasnute mladicevom pricom. Mislila je da ce joj srce stati. Iskociti iz grudi. Zelela je da zaplace bas svuda I jako, silovito. Zelela je da ga zagrli da stavi svoje usne na njegove.A samo je promucala. Ja sam Evica: Ja sam ta: koju si tolike godine trazio. Ja sam ta koja sam tebe trazila, za tebe se molila I tebe volela. Adame ja sam ta. Ja sam tvoja sestra: Slusale su njegove oci pre no sto su tonule u san. 
Gledala je Evica bolesno I umorno bratovo lice.Danima ga neguje, brise mu ispljuvke krvi sa ispucalih usana, oci mu mazi poljupcima I hladnim dodirom. Sa orosenog cela skida tempertaturu. Zna Evica sta je borba za zivot. 
Adam se borio: 
A ona se molila Bogu da Adamu da snage,da uspe I savlada opaku bolest. Da se u mutne bratove oci vrati svetlost radosti. Imala je Evica snage. Imala je Evica I nade I potrebu da Adam ozdravi da mu podari sestrino srce. Imala je zeblju, radost I strah za zivot. Ponekad je dolazio do poboljsanja, da bi Adam nanovo zapadao u krizu bolesti kada su krvavi ispljuvci bili veci ugrusci koji su se lepili za njegovu bradu I usne.Tako da satima lezao I buncao njeno ime. 
Te hladne noci stajala je kraj prozora u toploj sobi I bojila zvezde svojom usamljenoscu. Soba je bila tek okrecena I mirisala je na prostranu livadu. Roditelji su spavali: Evica je lutajuci po proslosti, vozila se bezbroj puta u malom ocevom automobilu.Toneci u san slusala je svodljiv majcin glas,a ne dugo za tim I njen vrisak I lom.Tada je izgubila svest. 
Nekoliko meseci kasnije probudila se iz kome,trazila je da vidi brata. 
Rekli su joj: 
Da je Adam u domu, da je ona, Evica tesko povredjena, I kad ozdravi da ce ga naci. 
Plakala je za roditeljima, I za bakom koja je nedugo zatim umrla. Zelja za bratom odrzala je zelju za zivotom. Mnoge terapije I dobra zena koja ju je kasnije usvojila su pomogli da ozdravi. U bolnici je savladala osnovna znanja. Kasnije je sve bilo lakse. 
Imala je sve: 
Zelja za Adamom je bila jaka.Tu je srce bilo prazno,tu je suza bila topla.To je bila nada, svetlost, upornost. 
Primetila je senu. Preko puta,naslonjen na stub komsine kapije duboko u polumraku stajao je maldic. Novi udvarac,zadivljen njenom lepotom I kosom, cekao je njen smesak I nadu da ce on biti taj. Razmknula je zavesu, nasmesila mu se. On je I dalje nepomicno stajao s pogledom na nju. 
Danas je primetila, neko je prati. Mladic je bio slabo obucen,mrsav I bled. Cula je njegov prigusen kasalj. Znala je da nesto nije u redu. S tim je njena znatizelja bila veca. Iza senke izloga gledala su je dva iznenadjena lepa-topla oka. Srce joj se stislo od straha. Znala je on je to, a ona u sigurnosti svoje sobe gledala ovu nepomicnu senku: Opet je cula kasalj, jaci I zesci. Ucinolo joj se maldic place. Osecala je njegovu nesrecu. Znala je da je bolestan, mnogo bolestan. Sve se vise naslanjao na stub .Kao da je nestajao bivao sve manji, tonuo u senci noci. 
Srce joj je zaigralo. 
Uplasila se: 
Tada se cuo tresak I lom kapije. Upalilo se komsijsko svetlo. Kapije vise nije bilo, a mladic je nepomicno lezao. Nije bilo kaslja. 
Tisina: 
Videla je komsiju kako panicno, podize krila kapije, kako podize mladica I govori zeni: 
“Ne nije pijan” 
Istrcala je: 
Potrcala 
Njegove oci nisu imale sjaj.Njegove ruke su bile uzasno hladne. 
Nesto je saptao: 
To je on govorio njeno ime. 
Bogu se zahvaljivao njenom povratku. Buncao je ocevo I majcino ime. Spominjao je pokojnu baku. Boze! Evica je uzasnuto uzviknula! Pa on je moj brat! 
Dani su prolazili… 
Sumorne sene igrale su sa hladnim jutrom svoju pesmu kasne jeseni, koja 
je svojom maglovitom svezinom nagovestavala jos hladnije dane. 
U toploj plavoj sobi budila se kovrdzava plava glava mrsena sestrinom rukom. Umorne utonule bolesne oci, trazile su modrinu sestrinih, nemocno joj se smeseci. Govorila je “nisam tuzna , nisam”. “Ovo je moja toplina, u nasem susretu, u mojoj suzi, u ovim otvorenim vratima nase srece koja se topi u tvojim ocima nakon svih tih godina. Isti je to pogled,I sti je to zdenac sa kojeg sam pila radost igara i nestasluka.Sad kad sam te nasla ne ces biti samo moja sena, samo moje secanje. Bices kao zenica oka, u igri I ovaj moj mladez na srcu. Svome sinu cu dati tvoje ime, kcerki cu dati tvoje ime, radosti cu dati tvoje ime, suncu I vetru I pesmi I oblaku,samo Adame ne ostavljaj me. Ne sad kad sam te nasla I darivala secanju na majku I oca. 
Adame!” 
Lakim leprsavim dodirom ljubavi dotakao je sestrine obraze.Pomazivsi je radoscu,slabasnom srecom.Svetlucale oci gledale su Evicine roditelje.Tople oci nepoznate zene su plakale,otac je u bolu oborio ramena,ruke su mu drhtale. Zavoleo je tu devojku . Kako je bio srecan kad je prohodala. Srecan kad je procvetala.A danas kad je nasla brata on je tuzan.Zurio je u tu tacku bola. Nebesko sarenilo tepiha bilo je nekako sivo I tuzno.On je samo znao da ceka, I verovao u Boga. 
Kako bi se samo menjao za tu radost. Svoj zivot za njenu srecu. 
Boleo ga ovih meseci neprestani plac zene Ljiljane, Evicina tuga, sapat. 
Krijo je doktorovu izjavu da se bolest naglo pogorsala I da joj nema leka. 
Zeleo je sa nekim da podeli tajnu skorasnje zalosti u svom domu u dusi I srcu. 
“Oce… Majko…moja ljubav je sa vama… volet cu ja vas kao sto ste vi voleli moju Evicu. Bit cu vam Andjeo, vasom dobrotom cu nahraniti srce svoje sestre. Radujte se mojoj sreci, nasem susretu I vasoj dobrori. 
Nisam bogat, nemam mnogo, osim ove duse I srca koje vam darivam. Sve ovo sto ste vi meni draivali…Ime u pesmama u prici. 
Zamaglile su Adamove oci skrivenu suzu na sestrinim obrazima. Majka je plakala. Plakao bi otac,ali bilo ga sramota te je samo svojim skripavim uzadasima molecao cvilio Bogu da mu sacuva Evicu od tuge, od bola. 
Evica je poslednji put drzala brata za ruku.Adam je svojim prelepim plavim ocima poslednji put gledao sestru,I svojim zagonetnim smeskom I skrivenim bolnim grcom oprostio se od nje. Stisak ruke je popustio.Kapci su zatvorili smesak dana I bolni vrisak Evicine majke. 
Nije Evice plakala.Nemo je stajala. Poravnjavajuci nabore I jastuk pod bratovom glavom, popravljajuci nemirni cupereak bratove kose, milujuci njegove hladne obraze, tihisinom srca je recitovala njegovu omiljenu pesmu zivota. 
Bilo je kao da Adam spava. Kao da sanja onaj svoj miran san, koji nikad nije sanjao I koji nikad nije proziveo. U taj tren Evica skrhana bolm se srusila do ocevih I majcinih nogu, te nije cula njihov plac, ni videla oca kako se u bolu rusi I iz sveg glasa kune Boga I cudnovata Bozja dela. 
Grlio je otac sedeci na podu Evicu. Plakao je! To je ta sila ljubav. Nije ni znao koliko jaka I vredna moze biti. 
Danas je obican jesenji hladan dan. 
_______________________________
[Vrh] Go down
neven_
Novajlija
Novajlija


Broj poruka : 86
Godina : 7
Location : Okolina Inđije
Datum upisa : 10.02.2008

PostajNaslov: Re: KRATKE PRICE   14.12.08 20:29


Vidim imas mnogo prijatelja, Spremi mene u koji kutak, kad navratim da nam reci budu mile. 
Radost putuje sa nevenom u obliku srca, upisano u reci u stihu u prici u prijateljstvu...
Melem tuge tocim, samo vedrinu ispijam, na ex do dna,i podelicu stobom, pola na pola...
Saptom peglam dan, u dobro, bit ce nam lepo ooboma...
Dodoirom brisem crne snove, i kistom zenica svojih nanosim prolecne boje, samo za hrabre, samo za dobre, iskrene ja sam prijatelj, koji dolazim kad su tuge i kad su radosti u ocima.
Da se smesimo i da drugujemo. Evo delicemo, dan.Evo, i snove vedre i radosne delice mo, samo mi nemoj prijatelju biti razocaran ...

Prostak prosti prostakusu povredi pa prostakusa prozva pesnika po, prkosu, po ponosu, po prostakluku, poj pesnice prostakusi pesmu prijateljstva po povetarcu pustiljskom…
[Vrh] Go down
neven_
Novajlija
Novajlija


Broj poruka : 86
Godina : 7
Location : Okolina Inđije
Datum upisa : 10.02.2008

PostajNaslov: Re: KRATKE PRICE   20.03.09 22:40

  Ustreptala , Uzdrhtala



Ustreptala I uzdrhtala je nad njom, hladna noc, a ona,sva u mojim kukama,rasuta kao zrnevlje psenice, spremna na golubovo zobanje, spustila je svoje tople usne na moje hladne, osluskujuci moj slabasan uzdah. “Bas je lepa:” – pomislio sam! Dok mi je njen novi poljubac oteo duzi uzdah kao da u meni planinski vihor jeci. Sramno sam, nemocan zatvorio oci, da bih upamtio igru povetarca sa njenom kosom, da upamtim oluju u njenim ocima, razgolicene grudi, bjelost butina, dok je otkucaje mog srca vezala svojim dodirima. Opet sam jecao I uzdahnuo spreman na predaju ratnika, boljem I lepsem I jacem ratniku… A Ona kao vlast, uzjahala je mene, ubrzavajuci ritam davanja, plesom uzimanja. Jecao sam, nemocan da se skrijem u povetarcu njenih uzdaha.
“Ne pomeraj se, ubit cu te, cujes li” – prosaputa:
Ne, nije to bio njen glas? To je glas slabosti, glas uzdaha I strasti, glas svih bogova I vila. Bio je to glas ceznje I dodira, glas vetrova u prolazu… To je vulkan, pomislih, olujom ce da ga stisa. A Ona u meni, uzburka beskrajnu morsku pucinu, I nikad I nigde kraja, potresima koje stvorise njeni vulkani I oluje dodira. Ukrstili smo zelje, ukrstili tela I nismo mogli to klupko vekovima da otpetljamo, a ja sam tonuo, cvileci za njom ko pasce za kujom …
“Otvori oci” – saptala je, “da u ovoj pesmi, u ovom plesu, zene, darivam svoje meke grudi tvom dodiru I poljubcu”…
Dodir I poljubac … Muzika, I iskra … I … Ustreptalo mi srce uzdiglo dodir, “Ljubavi”, I rec,” Volim te”, a prsti podjose njenom oblinom ka njenoj unutrasnjosti, tu negde izmedju zelja I dodira, bas tu gde se stapaju strasti s olujom. Dirajuci brasunasto paperje, ceznjuvsi za izvorom ceznje I zudnje,I hraneci se njenim jecajima. U sumu tanke tisane zasao sam dublje, u reku bez povratka koja potece medj moje prste kao slatka I mirisna I opojna zenina strast…
Uzdahnula je… Uzviknula je… “Ohh Boze !!!!”
A moj val se razlio po njenim belim dojkama, trazeci mir svojih zenica dodirom bradavice u proletnom cvatu, dodirom vec procvalih usana I ljubeci tamnu boju njenih ociju. Mrsio sam njenu kosu uvijajuci prstima njene vlasi zeleci se odupreti njenom ritmu plesnih koraka pohotnosti dok sam bespomocan cvilio uzivajuci u onom sto mi radi. A radila je, I uzivala u mojoj nemoci. 
“ Budi miran, cujes li ..!
Kretala se mackasto, prkosno, bez srama, u ritmu zelja I davanja. Ne brzo I ne lagano, vec strasno I uzdignuto. Korak po korak klizeci u taj tren kada univerzum zastaje, kad vreme ne postoji, a ONA beskonacnost cina u mirisu znoja, ekstaze, sava ustreptala. Njeni plesni koraci strasti su cudnovate plesne figure, uvijanja I savijanja; Pa uzdaha! Ponovo gore, ponovo dole, pa uzdah! Ponovo napred, pa nazad, polukrug I vracanje u novo jecanje… Ubrzao mi se rad srca: Ubrzao mi se dah koji vreme vriskom slomi…
“Da cujem tebe”: - prosaputa.
Secam se da sam glasom dozivao, da se vrati vreme koje nece umreti ! Vreme ustreptalo, vreme uzdrhtalo, vreme sexa I pozude…
Bila je ona moj “glas” I moja “nada”. Bio je to moj san, moj zov I vecno trazenje moje ljubavi I reci: - “potreban si mi”, “Volim te”
A, u samom trenu radjanja realnosti, jutarnji miris kafe mi donese stvarnost I saznah istinu: - “za ruku me drzi druga zena.”
Covek izgubi nesto sto voli pa su snovi njegova jedina uteha…?
Neven 11.02.2009
[Vrh] Go down
veccana44
Ovisnik o internetu
Ovisnik o internetu


Broj poruka : 1880
Godina : 54
Location : Budva
Datum upisa : 22.08.2007

PostajNaslov: Re: KRATKE PRICE   21.03.09 12:53

Nevene gdje si ti ovo,ja tako volim da citam tvoje postove,kisss veliki tebiiii...
[Vrh] Go down
neven_
Novajlija
Novajlija


Broj poruka : 86
Godina : 7
Location : Okolina Inđije
Datum upisa : 10.02.2008

PostajNaslov: Zanesenost   21.03.09 14:28

..Zanesenost...
Znam:
"Susreo sam te noci jedan biserom tkan osmeh, kao da je saptala zvezdicama dok ih je uspavljivala nitima svoje kose. Haljina joj je bila tkana, prozom, cipke tkane u stihu i ljubavi.
Da me dodirne:- Zeleo sam je takvu golisavu, biserom reci opevanu i okupanu. Grudi njene, bile su boj mog srca u ritam stotinu nota, sa ritmom hiljadu otkucaja"...
- Saptao sam te reci, secam se, trazeci put Jacinih cipkastih gacica. Neckala se glumeci neosvojivost. "Halo Hej"- viknuh "Volim Te" - Al' bese to samo moj sramni sapat. Sapat sramezljivoj Jaci koja se ni jedan
tren nije mnogo opirala... Zastao sam al' samo na tren, ohrabren, i vec osvojen onim sto mi je danima obecano skrivala.. U glavi sam skovao plan, - Jos malo vina, i imam Jasminku, Jos malo reci i bit cu u njoj
sutljivoj...
Savrseno ...
Savrseno, mi je lupalo srce, bubnjalo u glavi, pogledao sam u ruke koje su se tresle, koje su plakale u dodiru njenog tela... Skrivao sam kako se tresem, kao da nikad nisam i kako cu ponovo prvi put zajahati
valove i surfovati po belini devojackih grudi, butina, drzeci tu divnu okruglu guzu ...
Uhvacen i doveden pred svrseni cin, ja junak, tako hrabar, borac sa stilomom pesnika, nezan u svemu, zanesen njenom ljepotom, zatecen i nesiguran samo sam trebao da skinem,da svucem, potrgam ili rastrgam, te gacice tu majicu..A nisam!
Jaca. Ispruzena, mrsava, zgodna, plava, uzasno privlacna. Njene prozirne gacice otkrivale su plavetnilo tih svilenih retkih dlakica mom pogledu, njen predivan stomak, malene kruskaste grudi pjesniku su slikale
Jacinu lepotu...
Promeskoljila se : "srce si, - sta radis?" - pitala me.
-"Bijem boj. Da dodirnem il' ne dodirnem; Ovo i ovo i ovo, ljubio sam je. Da sacuvam ili da otmem, ili da uzmem od tebe nudjeno, skriveno od ociju tvoje majke ?"
-"HeHeHeHe" - "junacino!" Okrenula se, dodala nam ostatak vina, povukla moj sorc, i ozbiljnim pogledom kao osica ujede me u muskost: -" nista od obecanog, samo ti se na pol digao".
Aaaaaaaaa!
- Vino je poteklo kroz moje vene. Mene je raznezila ta toplina jer pripilo se njeno telo uz moje, poceo sam da se budim. Nisam je vise ljubio, samo sam njezno prelazio Jacinim dolinama, usecima, brdascem i, gledo njene oci sa mnogo ljubavi i video njenu molbu i video njenu zelju da utonem da uberem njeno najsladje devojastvo... Saptala je njezne reci, plackala jezkom poluotvorena cekala moju odluku da je sasvim otvorim.
Sve sam zeleo dodirniti jezikom i rukama i pogledom. Ljubio sam stomak, zaplesao sam umilno oko umilnog pupka. Rukom mi je glavu gurnula dole. Ljubio sam je dole, uz jecaj povukla me gore. A ja sam zaljubljen radio sto je zeljela. U tren su nam se isprepletali jezici, dodiru ociju, zamrisile ruke. zamirisao znoj. Osetio sam kako se namesta, kako siri noge. Svatio sam zaprepasteno da cu je jeb. Vise to nisu bili dodiri, ni igra zelja, samo je kliznula i svoju vlaznost darivala mojoj. Jos koji milimetar, i uf i mir. dugo mirovanje, dva tela, cetri zatvorena oka, da se ne zaboravi, da se oseti, da se seca, da se voli. Video sam njene suze, videla je moje suze.
- Voleli smo se, iskreno taj jedini put. Darivali jedno drugom i suze i osmeh. Ona prvi put, a Neven sramno ne htede priznati da mu nije prvi put, jer onog prvi put sam se sramio, uzasno sramio.
- Okrenula me na ledja, napucila usne i zavozala svoj zadivljujuci njezan ples meni do tad nepoznatim coskovima, putevima, kao da je htela da ispita koliko mogu, do kad mogu, dokle mogu, a ja sam pruzao
ruke bojeci se da ne isklizne sa tog svog puta, drzao je bezeci se onog sramnog vriska... Ona se nije sramila vec je vristala u sudaru vekova i jecaju vetrova, u mom grcevitom uzdahu.
Osetio sam se natprirodno mocan, okrenuo je na ledja, i udarao zestoko ne dajuci joj da uzmakne, po njoj i u njoj rasipao svoju bestidnost.... A "The Rolling Stones" su pevali "Angie".
Ljubio sam je: Nos i oci i usne i kosu, a ona me kao lavica stezala, propinjala se i nudila. Dva tela ko jedno, cetri oka u jednom, dva srca, zamrseni prsti, raskustrana kosa, mi jos dugo ne razdvojeni smirivali
smo dah. Njen obraz na mom obrazu, njene usnena mojim usnama, njen znoj u mom znoju...
Tako sam saznao koliko je silno volim. Osetio sam nesto jace od mene! Osetio sam zivot koji mogu dati i uzeti i ...
LJUBAV !
I nije vazno to sto smo radili, taj jedan greh vise, vec je vazno to sto je zivo kucalo sa nama. I danas se rado secam istine u njenim ocima, tog dubokog zdenca spremnosti predaje cednosti, meni koji je volim, sretna
svog darivanja, znala je da mi sebe ostavlja uvek zivu u mojoj ljubavi i secanju zanesenosti. Probudio nas je miris kafe... Mesto prekora, i mrkog pogleda majke Jacine, darivan sam samo blagim dodirom njenih prstiju, i "Cula sam vas, deco",- morate biti malo tisi..?
[Vrh] Go down
neven_
Novajlija
Novajlija


Broj poruka : 86
Godina : 7
Location : Okolina Inđije
Datum upisa : 10.02.2008

PostajNaslov: Re: KRATKE PRICE   25.03.09 17:51

Jednog dana ljubav kaze prijateljstvu:
"Zasto postojiš TI, kada postojim JA?"
Prijateljstvo joj odgovori:
"Da nosim osmeh tamo gde si TI ostavila suze... !!!"
- - - ( crvenkapa - S. Pazova) - - -

Evo Reci !
Evo moje reci nesigurne i mucave i nesretne, kupane u nafatlinu razmišljanja..
Gde sam JA to ?
I sto uradih nesrtetan, pa joj pogledom mutnim mutan pogled potražih, da u vecnosti svojih nemira lutam, i u zabludama svojim zaljubljenim sanjam.
Sanjam je kako trepavice svoje rasplice u trepavicama mojim, kako mojim dodirima daje svoj dodir zenica.
Sanjam kako kroz sasvim mali plicak želja, hodi meni, tako prkosna, tako umilana i nežna.
Žena mojih želja !
Dajmo joj ime Andjelina i Ljiljana i Marina,ili Nada ili, Olja, ili samo, ONA.

"O ONA su pevali pesme, one tihe sretne i tuzne"...
"O ONA su saptali pesnici, i prosci"...
"O ONA pisala je ljubav, i moj rastanak"...
"O NJOJ pisem i ja, prijatelj"...

- Jednog dana pojavila se ONA. Izvirala je kao pesmica iz moje duse dok sam zadivljen lepotom i rasutom crnom njenom kosom gledao ukrasen dan igrom senki, sunca i topline.
Samo par pokreta, nekoliko pogleda ispod velikih crnih suncanih naocala bilo je dovoljno da zaboravim, razmisljanja koje sam prebirao na treperavoj sparini, zelja i briga.
Pustio sam ONA da utone u buduce moje pesme, da zapeva u mom srcu. Pustio sam je da dodirne vec davno zaboravljeno. Da razveze cvor mog srca. Pusto sam je, u svoje oko u zenice svoje, mislima da mi vrluda. A nisam znao, da se zaboravljeno budi, da rudi u grudima moja mlaost.
Zbrkanost..! -

Lagano se biciklom prevezla preko tracnica, i skrenila tamo gde cu skrenuti i sam, ONA lepa ko secanje na Raj a ja ruznjikav kao taman biser ciste duse, koji se bezvoljno saplitao, o svoje bivse ljubavi, o svoja pijanstva, o tuzne noci, o beskrajni mamurluk.

Oprosti prijatelju..!
U meni si probudila secanje na ljubav, tako radosnu, da uzeh od ljubavi lepo u srcu da utoplim. Zahvalan sam ti sto si bila strpljiva, a nisi me razumela. Nek su moje knjige rasute na asvaltu, nek kao kapljice radosti uzdrhatlom srcu ponovo darivaju rec stiha . Ja volim svoju bol i od nje nikad ne zelim uteci...
Samo saptao sam danu,zelje, a nisam znao da je to, - TO!
"Vreme rastajanja, bola i tuge.."!

I tako sam posato uljez u tvojim ocima. Bezobrazno podlo hteo oteti to osecanje nepripadanja, i tebe
prijatelja utopliti u kutku zenica oka, da me darivas secanjem na ONA, plaseci se opet ukusa zaborava, ne zeleci skrivati radost dodira lepih belih malih dojki.
Umro bih danas od sramote, jer prijatelja htedoh pokrasti i prisvoiti, sebicnosti radi...
"Ponekad se u coveku javi zelja pa pozeli nesto neostvarivo. Da osvoji, ponekad neosvojivo,Da uzme
zabranjeno, sebicnosti radi"... A dodirnula me je radost tvojom pletenicom i uzletela si kao lastavica senom svojom da se u mojoj zenici skrijes.
Sklopio sam oci u beskrajni mir secanja bogat svojom dusom, spreman opet iskreno da delim osecajnja.
I.. NJU sam utoplio, mojom iskrenoscu, dusom mojom nesputanom, da joj vratim MIR u nadi da ce
pozeljeti biti moj prijatelj ...
..I ONA, nadje mesto u radosti sto se secam, trena kad mi je uzimala dah, i bola grudima kad me je varala.
Secanja radosti na zelju da joj se svetim i da oprostim, i s svatih da ne mogu svetiti se ni prastati, i samo sam sebi se svetio, otuda i suza biserna cista i blistava...

"Oprosti mojoj gluposti sto u svojim nemirima ne prepoznah carobnu dusu prijatelja"...
[Vrh] Go down
neven_
Novajlija
Novajlija


Broj poruka : 86
Godina : 7
Location : Okolina Inđije
Datum upisa : 10.02.2008

PostajNaslov: Re: KRATKE PRICE   29.03.09 20:48

...Negde izmedju sutnje i reci...
...Negde izmedju zanesenosti...

Negde izmedju reci,
negde izmedju dodira,
negde izmedju stvarnosti
zaboravljeni i sami
stojimo dugo...Suteci...

Eto opet mojih reci mucavih i nesigurnih, radoznalih i rasutih kako se saplicu o poneki osmeh. Kako se
saplicu o tvoj zagonetni pogled, o dolazak i odlazak. Opet trgujem sa sobom, i opet sa gubitkom. I opet
radjam svoj neki novi promasaj, kojeg cu kao utesni dobitak zaliti novim ukusom zaborava, ili odlaska.
Nazovi me blesanom, mangupom, ulicnim dilejom. Placni svojim jezikom, kao zmija otrovna i otruj moju rec, otruj blistav blesak mojih zenica, osmeh moj sutrasnji pogledom svojim i slomi me.
Prezivecu:
Ali ne pisi tisinu, ne govori tisinu, vec napisi i reci sto od mene zelis?
Vec ako tebi ne mogu biti ljubavnik ili prijatelj, sta ja tu mogu?
Sta da radim ?
Gde da te udomim?
- U prolazene..?
- U radoznale..?
- U zalutale..?
- U prijatelje..?
- Ili' u virtualne ljubavi ..?
- Ponekad nas necija sutnja moze povrediti. Duboko. Tad se za nju ne moze reci da je "zlato". Sutnja moze narusiti zajednistvo. Pitanje je - sta se zeli postici sutnjom ? Sutnja je zlocesta...Sutnja je glupa... Sutnja suti i zato je niko ne slusa, a mozda bi i sutnja htela nesto pametno reci ili ne zeli jer se boji osmeha... I onoga
svega sto ce ju natjerati da vecno suti...Niko ne nosi moju bol, ni tugu niti sutnju. Niti se pise ma koja rec sutnjom, ni suzom. Necu za moje pisane reci da dajem sutnji, ne laznoj suzi. Darivat cu svoje reci omiljenoj osobi kao i osmeh i svu radost jer ona me nece rasplakati, vec ce me voleti:
Bez pesme...
Bez stiha...
Bez reci...
"Hvala starce": - reci ce -"romanticno je" !
A ja nisam romanticar, vec dusa koja ce uspravno i prkosno statii pred oltar suda, kriv samo za izmaglicu
vlastite gluposti.
Darom oceva...
Ucenom mudrosti...
I svojom upornoscu da razigram, da razveselim, da uzmem i da darivam bez trunke kajanja, bez imalo
neckanja.
Takav sam jer slusam...Takav sam jer volim... Jer hocu, jer mogu, jer lomim svoja secanja u sadasnjost i
sav svoj gnev pretacem u pisanu rec ...A opet sam tako slab, kao blaga kisica kao vetric blag...
sunny sunny sunny sunny
Hvala Veliborka, - Umetnici cesto u tisini i ispiraciji tuguju... I nisam Veco intelektualac, Ja sam varioc, koji je znao lepo crtati i pomalo slikati, ali za njega je, za varioca, bio je to skup hobi, to oslikavanje osecaja, pa eto pisem, jer toliko je skriveno u meni, pa osecam potrebu pisati. Citaj me izmedju redova, i osetices moju dusu i moja pedskazanja... Hvala i Bog te Blagoslovio Veliborka
[Vrh] Go down
neven_
Novajlija
Novajlija


Broj poruka : 86
Godina : 7
Location : Okolina Inđije
Datum upisa : 10.02.2008

PostajNaslov: Re: KRATKE PRICE   12.04.09 20:41

[Vrh] Go down
maghreb
Pocetnik
Pocetnik


Broj poruka : 22
Datum upisa : 16.05.2009

PostajNaslov: Author nepoznat (bar meni)   20.05.09 21:07

Bash lep topic alien ko da sam ga ja smislio

Nateraste me da odvam prashinu sa nekih stari diskova, potroshim prilichno vremena i pronadjem neke stare tekstove. Mislim da ih vredi podeliti sa vama, barem po ovome shto sam prochitao. Chak sam mora da pronadjem i eksterni chitacg disketa da bi ovo mogao da kopiram.

MRVICA


- Podigni tu mrvicu shto ti je ispala...
Vidi!
Opet prljash!

- To... ma to je samo mala mrvica...
moja...sluchajno ispushtena.

- Podigni je, kada ti kazem!


- Evo, bacam je. Ne vichi na mene!


- Da... ne vichi. Kao da je to lako.
Ne vikati na tebe je ne disati!

-Dobro... a imash li ti ikakvu predstavu o tome koliko ja tvojih
mrvica pokupim cuteci, ne dajuci glasa od sebe o tome?
Koliko malih i velikih, crnih i belih...
Ni ne znash da su sve tvoje!

- Ja ne bacam mrvice.

- O bacash itekako!
Sluzish se tim mrvicama vec godinama.
To ja valjda najbolje znam i osecam. Juche, na primer...

- Shta juce?

- Juche si mi bacio mrvicu pravo pred nos.
Ono u bioskopu: tvoja ruka ispod moje suknje... Ne secas se?

- To nije isto... Varash...

- A posle bioskopa najveca kesa kokica?

- Dobro. To jeste bilo.
Ali zaista, ja sluzim mrvicama? Zar one ne treba da sluze meni?

- Vidish da si izgubio poentu.
Negde...negde u dubini tvojih podochnjaka satkanih od nocnih razgovora, u nekom delicu prve posedele, ti si izgubio one prave mrvice, one koje sluze... i postao si rob.
Pazi... to je bio tvoj izbor. Tvoj... i nichiji drugi.
Znash kada sam to prvi put primetila? Onoga dana kada si se okrenuo za
nekom drugom i poklonio joj jedan od tvojih osmeha.
Do tada, svaki je tvoj osmeh bio samo moj. Jedino moj.
Tada si postao sam sebi dovoljan, sam sebi rob.

- Ali, ja zelim to da menjam. Ja osecam da mogu.
Moja je snaga tu negde.... Iza svakog tvog zareza.

- Mozesh da menjash... ali zar ne vidis?
Sunce je zashlo. Pogledaj choveche kroz prozor.

- Zashlo je...pa shta?

- A sada pogledaj dole u dvorishte!

- Kakva je ono gomila?

- To je gomila tvojih laznih mrvica...
Jutros sam odluchila i istresla stoljnjak kroz prozor. Sve sam ih dragi, istresla.
Pravo na beton. Tras!

- Da li ti to meni govorish da... ?

- Da... ja odlazim...

...odlazim, ljubavi moja.
[Vrh] Go down
Sponsored content




PostajNaslov: Re: KRATKE PRICE   Today at 10:53

[Vrh] Go down
 
KRATKE PRICE
Prethodna tema Sljedeća tema [Vrh] 
Stranica 2 / 2.Go to page : Previous  1, 2

Permissions in this forum:Ne moľeą odgovarati na postove.
 :: UMJETNOST-
Forum(o)Bir: